INTERVJU
Aleš Mozetič
Don don
Don Don je ubrzo nakon ulaska na srpsko tržište postao lider u pekarskoj industriji kod nas. Jasna vizija, planski razvoj, kvalitet, inovativnost, ali i prilagođavanje zahtevima tržišta povelo je ovu kompaniju putem od male proizvodnje krofni do jednog od ključnih igrača na Balkanu.
– Kakvu poziciju danas ima Vaša kompanija u ovom delu Evrope, u odnosu na period kada ste
došli u Srbiju?
U Srbiji smo počeli kao mali proizvođač, ali sa jasnom strategijom i vizijom. Ni u jednom momentu nismo odustajali od ciljeva koje smo na početku zacrtali. Naša osnovna načela su bila i ostala jednostavna – ponuditi kvalitetan proizvod, koji je bezbedan, od kontrolisanih i najboljih sastojaka, dostaviti ga na vreme. Uvek ispoštovati partnera i potrošača, omogućiti da hleb može biti samo bolji nego što je bio juče. Danas poslujemo u 8 pekara, od kojih neke imaju zadivljujuću višedecenijsku tradiciju. Poštujemo ukuse koji su tu stvarani generacijama, ujedno prateći šta se dešava na globalnoj pekarskoj sceni. Don Don je danas lider koji postavlja trendove, koji je spreman da se prilagođava zahtevima tržišta. Kada govorimo o regiji jugoistočne Evrope, činimo krupne korake u konsolidaciji pekarske industrije.
– Da li imate podatke o tome koliko se u poslednjih nekoliko godina promenio odnos u potrošnji
svežeg i industrijskog upakovanog hleba?
Bogata ponuda na tržištu svakako je uticala na promene navika potrošača. Primera radi, Don Don je prvi uveo na tržište kategoriju Domaćeg hleba. Naša ideja, dok smo razvijali ovu kategoriju, bila je napraviti hleb na način koji oponaša tradicionalnu izradu hleba sa sporim procesima, dugim fermentacijama, koristeći savremene tehnologije. Potrošači su prepoznali naš trud, to je katagorije koja je za kratko vreme zabeležila ogroman rast. Mnogo potrošača prestalo je da kupuje belu veknu i opredelilo se za ovu kategoriju. Mlađi potrošači, ali i oni koji puno rade i malo vremena porvode u kući, rado biraju pakovani hleb jer on zadržava svoje osobine i posle nekoliko dana. Nedavno smo uveli i kategoriju dvopeka, koji se za teritoriju čitave Srbije proizvodi u Žitoproduktu iz Kragujevca. Kako je ponuda menjana i obogaćivana, menjale su se i navike potrošača. Jedno je sigurno, danas potrošač ne posmatra hleb kao puku osnovnu životnu namirnicu, od hleba se danas očekuje mnogo više – da bude nutritivno vredan, da bude ukusan, zdrav, dugo svež.
– Prošle godine kompanija Don Don imala je 19% udela na srpskom tržištu? Koliko su se
stvari promenile sa ulaganjima i radom novog proizvodnog pogona Žitopeka u Nišu?
Stvari se nisu puno promenile u smislu udela na tržištu. Ono što se neprekidno menja je naša ponuda za kupce i potrošače, uz stalni fokus na unapređenju kvaliteta proizvoda. Svakako da je naš dolazak u niški „Žitopek“ doneo promene na tom tržištu, ali naš cilj nije bio kvantitet, već unapređenje kvaliteta proizvoda koje nudimo. U Niš smo doneli iskustva drugih pogona u kojima poslujemo, trudeći se da poštujemo lokalnu tradiciju i ukus na koji su Nišlije navikle.
– Čime se rukovodite kad uvodite nove ukuse i proizvode i koliko to utiče na promene
potrošačkih navika u Srbiji?
Kompanija Don Don ima ozbiljan tim ljudi koji se bave istraživanjem navika i razvojem novih kategorija i proizvoda. Pratimo dešavanja u pekarstvu na globalnom nivou, razmatramo šta je od svega toga moguće primeniti na ovom tržištu. Slušamo sugestije potrošača, ozbiljno shvatamo svaku pohvalu i kritiku koju dobijemo. U toj interakciji naših znanja, resursa, tehnologije i ukusa tržišta, nastaju novi proizvodi. Kada se novi proizvod nađe na tržištu, pratimo njegov „život“, i u tom smeru razvijamo nove kategorije.
– Da li u kategoriji pekarskih proizvoda možemo govoriti o lojalnom potrošaču u Srbiji?
Mislim da da. To je ono što nas vodi, to polazište da će se potrošač uvek vratiti poizvodu za koji smatra da zadovoljava sve njegove zahteve.
– Kako biste ocenili konkurenciju na tržištu hleba u Srbiji?
Mišljenja sam da je konkurencija velika, da je zdrava i jaka. Od malih porodičnih pekara, preko poluindustrija. Smatram da potrošači imaju veliki izbor u Srbiji, i to je dobro i za samu branšu i za potrošače.
– Stalno proširujete i asortiman peciva. Koliki je udeo proizvodnje peciva u odnosu na
proizvodnju hleba?
Godinama je akcenat bio na hlebu, poslednjih godina intenzivno razvijamo kategoriju peciva. Danas je odnos oko 50:50.
– Kako organizujete distribuciju?
Specifičnost našeg posla je da ono što proizvodimo rano ujutru mora biti na prodajnom mestu. To podrazumeva ozbiljno i precizno planiranje, sa distribucijom hleba nema improvizacije. Proizvodi kompanije Don Don su nacionalno prisutni, našu robu dostavljamo na 6835 dostavnih mesta sa 430 vozila.
– Dosta ulažete u marketing, posebno na prodajnim mestima. Šta biste ocenili kao najefikasniji
vid komunikacije sa potrošačima?
Teško je reći šta je najefikasnije, mislim da ne postoji nešto što bismo nazvali „najefikasniji vid komunikacije“. Komunikacija sa potrošačima mora biti svakodnevna, mora biti dvosmerna, mora biti kvalitetna. Najvažnije je da se komunikacija neguje. Don Don ima tim specijalno obučenih promoterki koje na mestu prodaje razgovaraju sa potrošačima i beleže ono što potrošači kažu. Puno sugestija dobijamo i preko sajta, društvenih mreža, preko trgovaca, od zaposlenih, ali i od prijatelja, saradnika… Važno je u toj komunikaciji ozbiljno primiti i pohvalu i kritiku, saslušati šta potrošač ima da kaže. Nama je zaista važno da potrošači znaju da nas u svakom momentu mogu pitati bilo šta.
– Šta mislite o asortimanu i brendiranju upakovanog hleba i peciva Vaših konkurenata u Srbiji? Da li ostale srpske pekare tome posvećuju dovoljnu pažnju i da li prepoznaju uticaj na rezultate
prodaje?
Pakovani proizvodi iziskuju kompleksnija tehnološka rešenja i birane sastojke. Mnogo uslova mora biti zadovoljeno da bi pakovani proizvod zadržao svoje karakteristike. Ne mora nužno da znači da proizvod koji nije zapakovan nije dobar, ali takođe nije ni pravilo da je svaki zapakovani proizvod dobar. Opet su potrošači ti koji na kraju donose sud o tome šta je dobro, a šta nije.
Kada smo došli na tržište Srbije, gotovo da i nije postojala kategorija pakovanog hleba. U toj kategoriji mi smo postavili standarde. Danas je to razvijena kategorija, i pred potrošačima je zaista veliki izbor, što je dobro za sve.
– Pekara Fidelinka snabdeva smrznutim pecivom zemlje CEFTA-e članice EU iz našeg okruženja.
Da li ste proširili izvoz u još neke zemlje Evropske unije ili to planirate? -Ovog leta najavili ste proširenje u Bugarsku i Rumuniju. Koji su vaši planovi za narednih 5
godina?
Proizvodnja u Fidelinka pekari ne staje, radimo sa 100% kapaciteta. Prisutni smo u svim zemljama regiona, i pokazali smo svojim primerom da Srbija ima potencijal da izvozi pekarske proizvode. Pratimo dešavanja na tim tržištima i čekamo svoje prilike. Širimo svoju distributivnu mrežu, u Bugarskoj smo već ozbiljno prisutni, a slični su nam planovi i u Ruminiji.
– U Sloveniji ste razvili koncept bistroa. Da li planirate to isto da uradite u Srbiji, s obzirom da u
sastavu Žitopeka imate i maloprodajne objekte?
Poslednjih godinu dana radimo na formiranju tima unutar kompanije koji će bti usmeren na maloprodaju, jer se maloprodajno pekarstvo dosta razlikuje od industrijskog. Osim u Nišu, imamo i maloprodajne objekte Žitoprodukta u Kragujevcu. Još uvek učimo, a naš plan u narednih 3 do 5 godina je 500 maloprodajnih objekata širom Srbije.
– Šta je važno za uspeh u pekarstvu? Poruka za pekare u Srbiji?
Poruka je – kvalitet. Konsolidacija procesa u jednom pravcu, ne svaštariti i imati jasan fokus. U pekarstvu treba uvek biti orijentisan ka potrošaču, ka kvalitetu proizvoda. To je branša sa jako brzim obrtom, i svi koji uspeju da odgovore na stvari koje sam naveo sigurno su na putu da budu uspešni.
Izvor: „Pekar i poslastičar“, decembar 2015.